среда, 22. децембар 2010.
Summa summarum 2010
Ко прати Архантис?
Ево шта кажу статистике за последњих годину дана о профилу посетилаца:
Држава:
Као што је и очекивано на првом месту се нашла Србија из које долази нешто више од 50% посета. Затим, по броју посетилаца, следе Македонија (~10%), Бугарска(~10%), Хрватска (~7%), Црна Гора (~5%), Русија (~5%) док остатак чине посетиоци из БиХ, САД, Велике Британије и Немачке.
Оперативни систем:
Без неких већих промена у односу на прошлу годину, статистика нажалост показује да посетиоци Архантиса и даље највише користе Microsoft Windows (93%) док слободне оперативне системе GNU/Linux i *BSD користи тек 5% посетилаца. 1% отпада на Mac OS X. Остатак није познат.
Веб прегледач:
Посетиоци Архантиса највише користе Firefox (48%) за којим следе Internet Explorer (23%), Chrome (18%), Opera (5%) и Safari (2%). Остатак чине мање популарни прегледачи.
Са новим статистикама видимо се поново пред крај 2011.године за које се надам да ће показати већи број корисника слободних оперативних система и прегледача отвореног кода те у сврху тога и следећа два линка:
Убунту Линукс - бесплатан оперативни систем отвореног кода са највећим прираштајем корисника у задњих неколико година. По квалитету ни по чему не заостаје за много популарнијим ОС као што су M$ Windows ili Mac OS X. Дапаче, када се узму у обзир све позитивне и негативне стране многи сматрају да је овај линукс много бољи од горе наведених. Свакако да га вреди пробати, уосталом, моју маленкост овај систем служи од 2006. год. и нема назнака да ће се ишта променити по том питању у скоријој (и даљој) будућности. Ускоро ће Нова Година а са њом и нова размишљања и нове одлуке па куд ћете бољу прилику да почастите себе нечим новим и квалитетним - један клик мења све
www.ubuntu.com
У случају да ипак решите да останете на свом старом систему а при том користите Internet Explorer, учините себи услугу и испробајте сигурнији, стабилнији и бржи веб прегледач - Firefox. Линк за преузимање http://www.mozilla.com/en-US/firefox/
Желим вам свима срећан Божић и Нову Годину! Видимо се чим пре са новим књигама и информацијама.
среда, 3. новембар 2010.
Praistorija jugoslovenskih zemalja - V - Gvozdeno doba
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine - Centar za Balkanološka ispitivanja.
Формат: пдф/рар/ 54.9 МБ
Преузмите књигу
Praistorija jugoslovenskih zemalja - IV - Bronzano doba
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine - Centar za Balkanološka ispitivanja.
Формат: пдф/рар/ 57.24 МБ
Преузмите књигу
Praistorija jugoslovenskih zemalja - III - Eneolit
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine - Centar za Balkanološka ispitivanja.
Формат: пдф/рар/ 31 МБ
Прузмите књигу
Praistorija jugoslovenskih zemalja - II - Neolit
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine - Centar za Balkanološka ispitivanja.
Формат: пдф/рар/ 47.9 МБ
Преузмите књигу
Praistorija jugoslovenskih zemalja - I - Paleolit i mezolit
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine - Centar za Balkanološka ispitivanja.
Формат: пдф/рар/ 26.8 МБ
Преузмите књигу
среда, 13. октобар 2010.
уторак, 12. октобар 2010.
петак, 8. октобар 2010.
недеља, 5. септембар 2010.
четвртак, 11. март 2010.
Plague and the End of Antiquity - The Pandemic of 541–750
Edited by Lester K. Little
Smith College, Massachusetts
Plague was a key factor in the waning of Antiquity and the beginning of the Middle Ages. In this volume, the first on the subject, twelve scholars from a variety of disciplines - history, archaeology, epidemiology, and molecular biology - have produced a comprehensive account of the pandemic’s origins, spread, and mortality, as well as its economic, social, political, and religious effects. The historians examine written sources in a range of languages, including Arabic, Syriac, Greek, Latin, and Old Irish. Archaeologists analyse burial pits, abandoned villages, and aborted building projects. The epidemiologists use the written sources to track the disease’s means and speed of transmission, the mix of vulnerability and resistance it encountered, and the patterns of reappearance over time. Finally, molecular biologists, newcomers to this kind of investigation, have become pioneers of paleopathology, seeking ways to identify pathogens in human remains from the remote past.
Contents
Part I. Introduction: 1. Life and afterlife of the first plague pandemic Lester K. Little; 2. Historians and epidemics: simple questions, complex answers Jo N. Hays; Part II. The Near East: 3. For whom does the writer write?: the first bubonic plague pandemic according to Syriac sources Michael Morony; 4. Justinian plague in Syria and the archaeological evidence Hugh N. Kennedy; Part III. The Byzantine Empire: 5. Crime and punishment: the plague in the Byzantine empire 541–749 Dionysios Stathakopoulos; 6. Bubonic plague in Byzantium: the evidence of the non-literary sources Peter Sarris; Part IV. The Latin West: 7. Consilia humana, ops divina, superstitio (Livy 7,2): seeking succor and solace in times of plague, with particular reference to Gaul in the early middle ages Alain J. Stoclet; 8. Plague in Spanish late antiquity Michael Kulikowski; 9. Plague in seventh-century England John Maddicott; 10. The plague and its consequences in Ireland Ann Dooley; Part V. The Challenge of Epidemiology and Molecular Biology: 11. Ecology, evolution, and epidemiology of plague Robert Sallares; 12. Towards a molecular history of the Justiniac pandemic Michael McCormick.
Формат : пдф/ 2 МБ
Добродошли на сајт АРХАНТИС дигиталне библиотеке
Knowledge must be free!